Top 5 precenjenih stvari preko čije popularnosti nikad neću moći da pređem

Svako zna da je život nepravedan, to je jedan od njegovih osnovnih postulata. Jebiga, Đole ima originalni Bej blejd jer mu je ćale zamenik direktora u Elektrodistribuciji i boli ga dupe što se vaši kineski raspadnu posle jednog udarca. Posle Đole završi Menadžment i ladi muda jer mu je ćale našao posao za 60 soma mesečno u državnoj firmi, a ti na birou 5 godina. Šta ćeš, banana država, poremećen sistem vrednosti, Vatikan nas ruši, Ceca nas je upropastila i te priče. E, zbog tog "poremećenog sistema vrednosti" (oblagibože, kako vas treba tući jastučnicom napunjenom mrtvim baterijama, jebala vas najisfuranija fraza svih vremena), svako sebe može smatrati intelektualnim ostrvom i bastionom genijalnosti samo zbog toga što je uspeo da obavi osnovne ljudske funkcije čitanja, gledanja i slušanja. Pravih stvari, naravno. E, baš zbog tog stava "AHAHAH REKLA ORO KOLKO GLUPA JEOTE" svako ko se ponaša iole normalno sebe (prečesto) smatra fenomenom. Takođe, valja naglasiti da pisanje prepatetičnih statusa/opisa slika na fejsu čine Mariju iz Avnoja boljom od ostalog zaječarskog plebsa. Ona je inspirisana.
Popularnost mnogih se zasniva upravo na rastućem broju gorepomenutih dileja, na jedan ili drugi način.


5. Pozorište
Kao i kod animea, fotografije i onih Marvelovih ili čijih več heroja, nije sama materija ono što je precenjeno, nego njeni fanovi brate smaraju ko ništa ikad u istoriji snobizma. Verovali ili ne, ima loših predstava i baleta, isto kao što ima i loših filmova. Važan je kvalitet, ne zgrada u kojoj se gleda. U vezi sa baletom, iscitirao bih jednog velikana 21. veka, po imenu Luis Lit: "It embodies our emotions, it is breathtaking in its beauty, and, most importantly, expresses what cannot be put into words".
Činjenica je da za odlazak u pozorište moraš da se iscimaš do same zgrade, da budeš apsolutno tih sve vreme i da ne možeš da torentnuješ predstavu kao čip fak kao što mnogi od nas jesu, bez obzira na to što karta za one jeftinije predstave košta koliko i čaša piva u kafiću na centru. Ono što zahteva virtuoznost kod pozorišnih glumaca je to što oni nemaju hiljadu i jedno ponavljanje scena, pa da odaberu onu koja im se najviše sviđa, već sve mora biti izvedeno savršeno, iz prve. Ipak, to što bi radije gledao glumce uživo te ne čini ni militrunku boljim od lika koji ličuje Insepšn. Ono što te čini boljim je to što tvoj novac odlazi u plemenite svrhe, a on čak ni ne siduje, ali jebiga. Znaš za ono kad su u Beogradu napunili pozorište tako što su stvaili jeftinu kartu za dobru predstavu?

I reper i glumac za iste pare. Doduše, bivši, ali poenta je tu

4. Crveni Džoni
Ovo kultno piće je osnova menija savkog bara i kafane. Zbog čega, nikad mi neće biti jasno. Jebemumater ljudi, ako ste ikada probali bilo koji drugi viski, ovo će vam se činiti kao da pijete evro dizel sa OMV pumpe. Kapiram da je okej za likove kojima je do toga da se napiju od miksa viskija i nečega što će zamaskirati ukus viskija, ali, ako zapravo hoćete da uživate u onome što pijete, a da pri tom ne puknete pare koje ste štedeli za obnovu godinu, Tičers ili Balentajns all the way. Ja nisam neki fan klasičnih rakiještina, pa ne mogu preporučivati ništa sa tog polja, ali nemojte piti viski da biste rekli da ste se napili od viskija. Nije kul.

3. Paulo Koeljo
Brazilski pisac je svakako dobar, a Alhemičar je jedan od boljih kosmopolitanskih dela moderne književnosti. Ostala dela, međutim, ne može ni prići njegovoj najprodavanijoj knjizi, pa se čini da se prodaju samo zbog imena autora. Budimo realni, dela poput "11 minuta"(produhovljene nijanse sive), "Priručnika za ratnika svetlosti" ili "Rukopisa iz Akre"(statusi za osmakinje) su toliko trivijalna, da ih jedino likuše koje se lože na "Ljubav u doba kokaina" mogu smatrati fenomenalnim. Dobar je za prelazak sa naučne fantastike i jeftinih vikend romana na nešto bolje, nije dobar za hvalisanje načitanošću.

2. Džim Keri
Bukvalno najveće gubljenje vremena mog života, još od kad sam bio primoran da istrpim neku "Žikinu dinastiju" je bilo gledanje bilo kojeg filma u kojem se komedija zasniva na AHAHAHAHAH LADNO PAO JEBOTE KOMEDIJA KOLKO ČEPI FACU LADNO IZVALI AHAHAHAH CARSKI. Kako bilo koja intelektualna ameba može da se oduševi Ejs Venturom ili Damb en Damer mi nikada neće biti jasna. Kapiram ako si 3. razred osnovne, ali, ako imaš pravo glasa, tvoje postojanje je pogubno za civilizaciju. Kobejnuj se.

haha, smešno.

1. Cane Partibrejker

Nisam nešto slušao Partibrejkerse dok se nisu pojavili na prošlogodišnjoj gitarijadi i oborili me s nogu. Dok likovi okolo skaču u transu, prosto sam izneverovao da to ne rade sarkastično.

Ko se ponaša na sceni kao da ima celebralnu paralizu, da vas čujem?

Svojim izlivima genijalnosti, ovaj Marija iz Avnoja među pevačima pomera granice liriksa. Ukratko, popularnost Canetova stoji na 2 stuba: prvi je priča o onome o čemu razmišlja svako ko ima malo mozga( Isto kao i onaj gotivni papa, ali njega razumem, on daje sve od sebe da uzdigne veru sa nivoa 15. veka), a drugi je pevanje onih vizija koje su se javljale prilikom preintenzivnog konzumiranja eksera devedesith. Uostalom, pogledajmo kako izgledaju pesme kada nisu praćene (odličnom) muzikom:

Ne.

1+24 razloga zašto je religija dobra stvar

Volter je jednom izjavio: „Da nema religije, trebalo bi je izmisliti“. On je proveo život verujući da je vera loša za čovečanstvo, ali nisam profesor sociologije, pa neću daviti njime. Važno je znati da je, na kraju svog veka, izjavio ranije citiranu rečenicu u sledećem kontekstu: religija je važna za moralno zdravlje zatucanih masa. 3 veka kasnije se ovo može malo promeniti: sada je nekako realnije da moralno ponašanje u strahu od večnih plamenova ne čini osobu boljom, a i koliko je neko ko propagira masovno ubijanje drugačijih ljudi zaista moralan? Moderno doba je donelo liberalizam i jednakost ljudi, što stoji u suprotnosti sa jedinom institucijom koja je ostala plastična, dok se celi svet oko nje menjao. Ovo se ne odnosi samo na hrišćanstvo, naravno. Alahu-akbaruovci, umesto da džihaduju za pravo da navrnu hladno Zaječarsko u petak uveče, prave vatromet svojim crevima da bi stigli do krda devica na nebu. Da, pivo>ženski guzovi.

PRASETINA ILI SMRT

Verujem da religija, ipak, ima jednu izuzetno važnu ulogu u društvu 21. Veka: danas, doživeti drugu polovinu stoleća i nije baš neki veliki uspeh, barem u odnosu na vreme koje je prošlo. Samo zato što je neko preživeo šezdeset dina ne iziskuje neko divljenje, pošto i glupi ljudi danas mogu dogurati do 60. svećice. Ovo bi, doduše, moglo potegnuti raspravu o realnosti sklapanja braka, pošto je taj običaj nastao u vremenu kada je „Dok nas smrt ne rastavi“ značilo do prve kijavice. No, da se vratim priči: potrebno je da osoba bude izuzetno glupa da bi odbila prednosti koje pruža moderna medicina. E, tu na scenu stupa religija i trza terazije ka strani gde je prirodna selekcija, pa tako imamo onaj dokumentarac o liku koji ne želi da pije lekove posle hemoterapije, već planira da snagu vrati molitvom. „Meni će bog vratiti zdravlje. Večno sam mu zahvalan na izlečenju koje mi je podario“ Lekare ko jebe, da. Ovaj način razmišljana, oh-tako-prokleto-specifičan za ljude koji smanjuju prirodni priraštaj Srbije, dokazuje koliko još treba homo sapiens da napreduje kao vrsta.  Ka prirodnom čišćenju populacije takođe naginju i antivakcinalisti, lekoviti kamenčići i homeopatija, ali o njima drugi put.

Osim što pomaže prirodnoj selekciji, religija ima još nekoliko blagotvornih efekata:

1.       Uvek je smejanje gledati likove kako se mrznu u trci za krst

2.       Brojanica je veoma moderan aksesoar, realno, ko je još koristi za molitvu?

3.       Komedija je kad klinac na krštenju vuče popa za bradu

4.       Razlog da se napiješ kad su slave

5.       Razlog da se napiješ kad su sahrane

6.       Razlog da se napiješ kad su zadušnice

7.       Ni ateisti ne idu u školu kad su verski praznici

8.       Da nema istetoviranih krstova preko plećke, kako bismo raspoznavali buzdovane?

9.       Da nema pravoslavlja, rusofili bi imali razlog manje da se lože na Rusiju

10.   Da nema pravoslavlja, teže bismo se razlikovali od Hrvata

11.   Da nema pravoslavlja, kako bismo znali koji Bosanci su imali pičke od predaka?

12.   Bez Uskrsa, tucanje jaja bi imalo samo jedno, za muškarce izuzetno bolno, značenje

13.   Da nema hrišćanstva, likovima u rimskom Koloseumu bi eventualno dosadili lavovi i crnci, ovako mogu da promešaju materiju

14.   Kažeš "Ratujemo za Boga" i imaš armiju bolida kojom možeš da raditi šta ti se prohte

15.   Gipsani manastir je uvek kul suvenir sa poljske nastave

16.   Komično je kad se likovi sa Bogoslovije hvale fakultetskim obrazovanjem

17.   Ima ona pesma o Svetom Savi gde kaže „I u taj tren, sova prnu“, pa se celo VI4 otkine od smeha

18.   One haljinice što dele na Meteorima su prilično fensi

19.   Ona tako duhovita argumentacija o Adamu i Stevi ne bi imala smisla bez odgovarajuće priče iz „Biblije“

20.   Četnički uzvik bi bio mnogo manje kul bez onoga „S verom u Boga“. Umirati samo za kralja i otadžbinu nije tako herojski

21.   Ionako imamo previše badnjaka i jelki, njihovo sečenje svake godine znatno pomaže u kontroli populacije drveća

22.  Bez pravoslavlja, Marko Somborac ne bi mogao da pravi izuzetno originalne pošalice na račun Kačavende 

23.   Bez sveštenika, Mercedesovo predstavništvo u Srbiji bi verovatno bilo zatvoreno zbog slabe posećenosti

24.   Bez svetaca, populacija zmajeva bi bila bogatija za jednog. I to onog zelenog

Degeneris is not amused

Kako sam, na tren, bio baki

Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.

Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.

JA SAM SIN GRANITA, DAJ RAĆIJU

Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.

On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.

AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAHAHAH

No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće. 

Neš jebati.

Zanimljivo je što ustaljeni bakiji obično retko idu u krdu, već za sobom imaju svog klona. Bakiklon je nešto drugačije fizionomije, ali jednakog ponašanja: odlučni sitni koraci, blago klimanje glavom, presvetle uske farmerice i crna jakna sa znakom za skretanje na rukavima ili preko grudi. Baki prečesto ima određene hobije: obajvljuje fotografije novoupecanih skobalja iz neke tekuće bare u blizini grada, voli svoj skuter (onaj kulji baki ima motor) i Golfa dvojku. U javnosti sluša muziku preko zvučnika na telefonu. On je dete Partizana, crna ovca društva, veran do smrti.

Bakići su relativno nenasilni, dok ih neko ne isprovocira, a onda se u njima budi sila Odinova i furija Godzilina, ustaju vukovi sa onih poslovica koje smatraju vrhunskim delima svetske filozofije i glečeri kompleksa ruše vakuum mraka koji pada na oči. Izdrkavali su ih u osnovnoj, kad su se klizali na stepnicama i bili buckasti, pa imaju unutrašnji bes i komplekse, koje puštaju iz sebe balaveći za testosteronom napumpanim badžama u oklopu. Kod kuće im mama i dalje briše senf sa obraza. Uveče cepa LOL.

Nedovoljno osećaja za privatnost

U osnovi, baki je nežna vrsta, koju su previše bili kad je bio mali, pa je sad degenerik. Uvek mu je smrdelo iz usta, nije imao devojku dok nije pronašao jednu koja je htela da se osveti ćaletu i išao je sa razrednom na drugarsko. On je nešto kao nuspojava onog zla koje dečica imaju potrebu da ispolje prema nekom jadničku koji je imao tu nesreću da se slomi stolicu na prvom danu u školi, ili kojeg je učiteljica morala da cupka na krilu, jer nije imao muda da se odvoji od roditelja na poljskoj nastavi. Baki je nešto što treba lečiti, i zato bih ovom prilikom želeo da apelujem na sve vas, ljude dobrog srca i Gazprom, da sakupe koliko već gasa mogu. #nonazi, naravno.

Čitajte, ali zbog sebe!

Draga devojko željna pažnje,
pre nego što počneš da kucaš status na fejsu o novoj pročitanoj knjizi, nadam se da ćeš pričitati ovo. Svi znamo kako je fino i kulturno čitati knjige. Razvija se rečnik, sposobnost sastavljanja rečenice i slično. Ukoliko čitaš dobru knjigu, naravno. O tome barem znam, koliko vodim evidenciju, za 18 godina disanja i 12 godina čitalačke aktivnosti, pročitao sam negde oko 140 romana, a mogu se pohvaliti da ih je 100 u mom posedu. Ne, Bambi se ne ubraja, lista počinje knjigom "Pet prijatelja", koju me je učiteljica naterala da pročitam. I dalje joj nisam oprostio.
E, dobro, sad kad smo ustanovili da su knjige dobra stvar, zapitajmo se: da li ti, čitaš tu knjigu sa plavom kravatom/kokainom/Emom Votson i ona dva lika/crnim i belim oblakom/Mešom Selimovićem/Ivom Andrićem nacrtanim na korici zbog radi sebe ili da bi društvo bilo svesno tvog kulturnog uzdizanja? I, da li nas, zapravo, zabole?

I, nagradu za najsranje precenjenu knjigu dobija... 

Zavideće ti krdo prenašminkanih ćurkica zato što ti čitaš, a one ne. Pričaćeš da te svi ogovaraju zato što čitaš, a ti, uprkos tome, nastavljaš u svom hodočašću ka duhovnom prosvetljenju koje se nalazi u redovima loše napisane pornografije ili ispovesti narkomanke, koja se izražava rečenicama na nivou osmaka. Znamo svi sada, da, tako je, bravo, ti si pobunjenik, revolucionar, svaka čast. Upravo zbog ženske potrebe za umovnim proždiranjem ovakvih knjiga, muškarci sebe smatraju superiornijim, čisto baj d vej. Podrazumeva se da je svakom muškarcu koji je u javnosti izjavio da mu se iskreno sviđaju književni radovi ove vrste oduzeta članska karta za klub posedovalaca funkcionalnih genitalija. Izuzetak je ukoliko njegova ženka uzdržava davanje do dobitka verbalne potvrde  ovog izbičevanog izgovora za muško biće.

O čemu se zapravo radi, srce? Nedovoljno samopouzdanja, način da pronađeš našto u čemu ćeš se konačno razlikovati od drugih ili, jednostavno, nesposobnost razumevanja knjige koja zapravo može služiti i za dodavanje boje ličnosti, umesto samo razbibrige?
Počni sa detoksikacijom, ali nas nemoj obaveštavati o njoj putem društvenih mreža. Koeljo bi ti bio dobar početak. Ne previše dubok, taman koliko da možeš reći da napreduješ sa trećerazrednog kvaliteta i dovoljno dobar da te nauči da držiš pažnju kroz nešto teže. "Alhemičar" je na 7. mestu moje top 10 liste omiljenih knjiga. I ne zaboravi da je NO-NO izbaciti fotografiju "Znakova pokraj puta" na Instagram. Seti se da nas zabole.

Da se razumemo, biti načitan je mnogo bolja stvar nego biti nenačitan, ali, biti načitan pravih knjiga je najbolja stvar na svetu. Posle LOTR filmova, naravno.

Pojava Fejs-džentlmena

U skorašnje vreme se pojavila potpuno nova rasa šmokljana – Fejs džentlmeni (na dalje F.Dž.). Koji je cilj njihovog postojanja? Dolazak do svrša koji nije prouzrokovan njihovim rukama, naravno. Kroz istoriju čoveka, mnogi su pokušavali da dođu do kompromisa između rada koji je potrebno uložiti i maksimalne efikasnosti zarad postizanja ovog plemenitog cilja (što je dovelo do velikog uznapredovanja čovečanstva, zato danas imamo motorcangle). Pravo džentlmenstvo svakako jeste nastalo sa tim ciljem, ali je ubrzo preraslo u kod ponašanja i bivstvovanja, a sada se vraća nazad. Još od pojave crno-belih filmova u kojem muškarci u odelu otvaraju vrata devojci u letnjoj haljini, a ova izbalavi na džepni sat i odraz uglađene kuloće na bori koju formira jebački osmeh, džentlmenstvo postaje deo globalne muške kulture i muškarci su se većinom tripovali na dotično, sve do pojave jolo-svag govana, nakon čega su žene počele da jauču kako nema više ko da im otvara vrata i izvlači stolice, jadne one. E, tu na scenu stupa F.Dž. ON je video postove uobraženih fulja na fezbucima, on je čuo njihov jauk za manirima pravog muškarca, koji se prenosi kroz vetar i Tviter poput Huba-Buba mirisne note prenaprskanog 1 Miliona, ON ZNA šta čini da ženci poteče bala sa usmine i on se ne libi da podeli fotografiju lika u crnom odelu koji stoji pored nekog zajebanog Audija.

Mala, je l ti ćale terorista

Znano je da su muškarci, realno, bolidi do tipa 25, a posle već počinju da se dovode u red. Šta je, međutim, sa onima koje trudna riba nije navukla na brak (to jest, njen ćale sa karabinom)? Tada na površinu ispliva onaj F.Dž. u drugoj fazi, koji balavi za damama u pokušaju(čitaj: udavačama) i lajkuje statuse tipa „Znam da boli devojko, ali digni glavu, samo ponosno, damski“, koji se nalaze između trejlera za 50 jebenih nijansi jebene sive (Terajte se u Honduras više jebao vas BDSM, lečite seksualnu isfrustriranost na Pornhubu, manje je sramota) i samo još jedne u nizu šablonske pregej sranje pesme nekog Amadeus Fantastic Lexington Željko Medenica Benda. Da, tu negde je i klip gde oni klinci pričaju kako ne treba da bijemo žene. SOJ OMBRE! No, da se vratimo F.Dž. Skupio je za sako, crn, fin, Montobene, i tu počinje društveni parazitizam. Tišina iz divljozapadnovskih filmova prekriva tamu sobe dok se željno iščekuju notifikacije. BUM, komentar: „Gospodin čovek“. BUM, još jedan:“Brat moj lepi <3” BUM: „Gospodski :)“. Tako se hrani ego potkopan nejebicom i bubuljicama u 3. razredu ekonomsko-tehničarskog smera potencijalnog silovatelja za desetak godina. Nije do pojedinca. Do društva je koje ih stvara i podržava.

Čemu, uopšte, potreba za Fjes-džentlmenisanjem? Da smo toliko bedni – jesmo, slušamo Vivaldija dok razmišljamo o bankama. Da smo stvorili podlogu za osmišljavanje novog načina za dolazak do pažnje – jesmo, ne može svako da ima biceps ili da razume Hegela. Da imamo umobolno društvo koje vapi za novim načinom samoporomocije – imamo. Okej, ipak kapiram odakle likovi sa automobilima koje nikada neće moći da priušte na kaveru.

Putniče, kada stigneš u Spartu, reci im da smo kreteni.