Kako sam, na tren, bio baki

Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.

Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.

JA SAM SIN GRANITA, DAJ RAĆIJU

Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.

On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.

AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAHAHAH

No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće. 

Neš jebati.

Zanimljivo je što ustaljeni bakiji obično retko idu u krdu, već za sobom imaju svog klona. Bakiklon je nešto drugačije fizionomije, ali jednakog ponašanja: odlučni sitni koraci, blago klimanje glavom, presvetle uske farmerice i crna jakna sa znakom za skretanje na rukavima ili preko grudi. Baki prečesto ima određene hobije: obajvljuje fotografije novoupecanih skobalja iz neke tekuće bare u blizini grada, voli svoj skuter (onaj kulji baki ima motor) i Golfa dvojku. U javnosti sluša muziku preko zvučnika na telefonu. On je dete Partizana, crna ovca društva, veran do smrti.

Bakići su relativno nenasilni, dok ih neko ne isprovocira, a onda se u njima budi sila Odinova i furija Godzilina, ustaju vukovi sa onih poslovica koje smatraju vrhunskim delima svetske filozofije i glečeri kompleksa ruše vakuum mraka koji pada na oči. Izdrkavali su ih u osnovnoj, kad su se klizali na stepnicama i bili buckasti, pa imaju unutrašnji bes i komplekse, koje puštaju iz sebe balaveći za testosteronom napumpanim badžama u oklopu. Kod kuće im mama i dalje briše senf sa obraza. Uveče cepa LOL.

Nedovoljno osećaja za privatnost

U osnovi, baki je nežna vrsta, koju su previše bili kad je bio mali, pa je sad degenerik. Uvek mu je smrdelo iz usta, nije imao devojku dok nije pronašao jednu koja je htela da se osveti ćaletu i išao je sa razrednom na drugarsko. On je nešto kao nuspojava onog zla koje dečica imaju potrebu da ispolje prema nekom jadničku koji je imao tu nesreću da se slomi stolicu na prvom danu u školi, ili kojeg je učiteljica morala da cupka na krilu, jer nije imao muda da se odvoji od roditelja na poljskoj nastavi. Baki je nešto što treba lečiti, i zato bih ovom prilikom želeo da apelujem na sve vas, ljude dobrog srca i Gazprom, da sakupe koliko već gasa mogu. #nonazi, naravno.

Čitajte, ali zbog sebe!

Draga devojko željna pažnje,
pre nego što počneš da kucaš status na fejsu o novoj pročitanoj knjizi, nadam se da ćeš pričitati ovo. Svi znamo kako je fino i kulturno čitati knjige. Razvija se rečnik, sposobnost sastavljanja rečenice i slično. Ukoliko čitaš dobru knjigu, naravno. O tome barem znam, koliko vodim evidenciju, za 18 godina disanja i 12 godina čitalačke aktivnosti, pročitao sam negde oko 140 romana, a mogu se pohvaliti da ih je 100 u mom posedu. Ne, Bambi se ne ubraja, lista počinje knjigom "Pet prijatelja", koju me je učiteljica naterala da pročitam. I dalje joj nisam oprostio.
E, dobro, sad kad smo ustanovili da su knjige dobra stvar, zapitajmo se: da li ti, čitaš tu knjigu sa plavom kravatom/kokainom/Emom Votson i ona dva lika/crnim i belim oblakom/Mešom Selimovićem/Ivom Andrićem nacrtanim na korici zbog radi sebe ili da bi društvo bilo svesno tvog kulturnog uzdizanja? I, da li nas, zapravo, zabole?

I, nagradu za najsranje precenjenu knjigu dobija... 

Zavideće ti krdo prenašminkanih ćurkica zato što ti čitaš, a one ne. Pričaćeš da te svi ogovaraju zato što čitaš, a ti, uprkos tome, nastavljaš u svom hodočašću ka duhovnom prosvetljenju koje se nalazi u redovima loše napisane pornografije ili ispovesti narkomanke, koja se izražava rečenicama na nivou osmaka. Znamo svi sada, da, tako je, bravo, ti si pobunjenik, revolucionar, svaka čast. Upravo zbog ženske potrebe za umovnim proždiranjem ovakvih knjiga, muškarci sebe smatraju superiornijim, čisto baj d vej. Podrazumeva se da je svakom muškarcu koji je u javnosti izjavio da mu se iskreno sviđaju književni radovi ove vrste oduzeta članska karta za klub posedovalaca funkcionalnih genitalija. Izuzetak je ukoliko njegova ženka uzdržava davanje do dobitka verbalne potvrde  ovog izbičevanog izgovora za muško biće.

O čemu se zapravo radi, srce? Nedovoljno samopouzdanja, način da pronađeš našto u čemu ćeš se konačno razlikovati od drugih ili, jednostavno, nesposobnost razumevanja knjige koja zapravo može služiti i za dodavanje boje ličnosti, umesto samo razbibrige?
Počni sa detoksikacijom, ali nas nemoj obaveštavati o njoj putem društvenih mreža. Koeljo bi ti bio dobar početak. Ne previše dubok, taman koliko da možeš reći da napreduješ sa trećerazrednog kvaliteta i dovoljno dobar da te nauči da držiš pažnju kroz nešto teže. "Alhemičar" je na 7. mestu moje top 10 liste omiljenih knjiga. I ne zaboravi da je NO-NO izbaciti fotografiju "Znakova pokraj puta" na Instagram. Seti se da nas zabole.

Da se razumemo, biti načitan je mnogo bolja stvar nego biti nenačitan, ali, biti načitan pravih knjiga je najbolja stvar na svetu. Posle LOTR filmova, naravno.

Pojava Fejs-džentlmena

U skorašnje vreme se pojavila potpuno nova rasa šmokljana – Fejs džentlmeni (na dalje F.Dž.). Koji je cilj njihovog postojanja? Dolazak do svrša koji nije prouzrokovan njihovim rukama, naravno. Kroz istoriju čoveka, mnogi su pokušavali da dođu do kompromisa između rada koji je potrebno uložiti i maksimalne efikasnosti zarad postizanja ovog plemenitog cilja (što je dovelo do velikog uznapredovanja čovečanstva, zato danas imamo motorcangle). Pravo džentlmenstvo svakako jeste nastalo sa tim ciljem, ali je ubrzo preraslo u kod ponašanja i bivstvovanja, a sada se vraća nazad. Još od pojave crno-belih filmova u kojem muškarci u odelu otvaraju vrata devojci u letnjoj haljini, a ova izbalavi na džepni sat i odraz uglađene kuloće na bori koju formira jebački osmeh, džentlmenstvo postaje deo globalne muške kulture i muškarci su se većinom tripovali na dotično, sve do pojave jolo-svag govana, nakon čega su žene počele da jauču kako nema više ko da im otvara vrata i izvlači stolice, jadne one. E, tu na scenu stupa F.Dž. ON je video postove uobraženih fulja na fezbucima, on je čuo njihov jauk za manirima pravog muškarca, koji se prenosi kroz vetar i Tviter poput Huba-Buba mirisne note prenaprskanog 1 Miliona, ON ZNA šta čini da ženci poteče bala sa usmine i on se ne libi da podeli fotografiju lika u crnom odelu koji stoji pored nekog zajebanog Audija.

Mala, je l ti ćale terorista

Znano je da su muškarci, realno, bolidi do tipa 25, a posle već počinju da se dovode u red. Šta je, međutim, sa onima koje trudna riba nije navukla na brak (to jest, njen ćale sa karabinom)? Tada na površinu ispliva onaj F.Dž. u drugoj fazi, koji balavi za damama u pokušaju(čitaj: udavačama) i lajkuje statuse tipa „Znam da boli devojko, ali digni glavu, samo ponosno, damski“, koji se nalaze između trejlera za 50 jebenih nijansi jebene sive (Terajte se u Honduras više jebao vas BDSM, lečite seksualnu isfrustriranost na Pornhubu, manje je sramota) i samo još jedne u nizu šablonske pregej sranje pesme nekog Amadeus Fantastic Lexington Željko Medenica Benda. Da, tu negde je i klip gde oni klinci pričaju kako ne treba da bijemo žene. SOJ OMBRE! No, da se vratimo F.Dž. Skupio je za sako, crn, fin, Montobene, i tu počinje društveni parazitizam. Tišina iz divljozapadnovskih filmova prekriva tamu sobe dok se željno iščekuju notifikacije. BUM, komentar: „Gospodin čovek“. BUM, još jedan:“Brat moj lepi <3” BUM: „Gospodski :)“. Tako se hrani ego potkopan nejebicom i bubuljicama u 3. razredu ekonomsko-tehničarskog smera potencijalnog silovatelja za desetak godina. Nije do pojedinca. Do društva je koje ih stvara i podržava.

Čemu, uopšte, potreba za Fjes-džentlmenisanjem? Da smo toliko bedni – jesmo, slušamo Vivaldija dok razmišljamo o bankama. Da smo stvorili podlogu za osmišljavanje novog načina za dolazak do pažnje – jesmo, ne može svako da ima biceps ili da razume Hegela. Da imamo umobolno društvo koje vapi za novim načinom samoporomocije – imamo. Okej, ipak kapiram odakle likovi sa automobilima koje nikada neće moći da priušte na kaveru.

Putniče, kada stigneš u Spartu, reci im da smo kreteni.